новембар 10, 2017

Реална слика детета о себи и њен значај за полазак у школу

Важна особина детињства је формирање слике детета о себи која утиче на понашање детета у различитим активностима.

Пре него што се развије слика о себи, претходи доживљај себе као особе која се разликује од других. Дете постаје свесно да је физички одвојено од других, да има властите доживљаје, да управља својим понашањем. То је основ да дете даље оцењује себе, своје поступке и резултате. Међутим, то још увек не значи да ће дете формирати реалну слику о себи.

Као прво, дете слику о себи формира у кругу породице ( примарни појам о себи ), а затим на тај примарни појам надовезује секундарни који се гради изван породице и који зависи од тога како се други људи односе према њему. За изграђивање стабилне слике о себи веома је важно да су утицаји породице и шире социјалне средине међусобно усклађени.
Као друго, слика детета о себи треба да се заснива на реалним чињеницама: на објективном и искреном вредновању његових постигнућа и могућности. Уколико дете има реалну слику о себи какво јесте, а не какво би требало да буде, у смислу идеализовања, оно ће бити способније да изађе на крај са проблемима, да развије и прихвати одговорност, да формира реална очекивања.

Постоје две врсте нереалних слика детета о себи које изазивају тешкоће при поласку детета у школу:

1. Уколико дете има превише високо мишљење о себи и нереална очекивања то може довести до тежег уклапања у одељенску заједницу, при чему не успоставља добре односе са вршњацима, не прихвата расподелу задатака у групном раду, при неуспеху губи мотивацију, формира негативан став према школи и учитељу, неуспешно се носи са конфликтима, одбија помоћ и кривицу углавном пребацује на друге особе.


2. Уколико дете има превише ниско мишљење о себи, оно се не осећа сигурним, нема поверење у сопствене могућности, не показује истрајност у ситуацијама када процени да је задатак нешто тежи, већ лако одустаје, има страх од неуспеха који гуши његову иницијативу, повучено је и стидљиво, лако се збуни у непознатим ситуацијама и понаша се на начин за који сматра да се допада другима.


Сматра се да је дете створило реалну слику о себи уколико: осећа наклоност према себи и другима, верује да оно што чине има последице, да је способно да постиже успехе, да је у стању да реши проблем, да реално процењује своје могућности, као и да слободно изражава осећања.